O nama

Udruženje bioenergetičara Vojvodine, nastalo je 28.jula 1758. godine na dan Svetog Vida jednog od najvećiih praznika stare Srpske vere  ili kako ga je pravoslavna crkva kasnije prozvala Vidovdan i to u jednoj od kuća u ulici Zlatne Grede koja i dan danas postoji u Novom Sadu.

Udruženje se prvobitno zvalo „Sovijet Serbskih narodnih celebnika  „. Govorimo o vremenu kada je Vojvodina bila deo Austro-Ugarske monarhnije. Od tada je  raslo i razvijalo se delom samostalno a delom po skutom drugih udruženja kada je tako moralo biti. Od samog osnivanja bilo rasadnik odličnih bioenergetičara , duhovnika i mistika.

To je period pred početak reformacije prosvetiteljstva. Vreme kada crkvena dominacija i crkveni kanoni opadaju a kod školovanih ljudi tog vremena sve više počinje da se razvija naučna i logična misao. Dakle, nakon mračnog Srednjeg veka dolazi procvat obrazovanja, razvoj društevnih i prirodnih nauka. Prvi naši sugradjani  odlaze na školovanje u Beč, Peštu, Prag, Bratislavu, Minhen.

U nastavku teksta navešćemo samo  neke predsednike našeg udruženja koje je kroz istoriju promenilo nekoliko imena od “ Sovijet Serbskih celebnika srpskog Vojvodstva “ pa preko “ „Društvo Serbskih celebnika Vojvodine “ , „Društvo bioenergetičara Vojvodine “ pa do sadašnjeg naziva “ Udruženje bioenergetičara Vojvodine „.

Jedan od prvih Vojvodjanskih bioenergetičara i mistika bio je  Nikola Krstić, istovrmeno i naš prvi predsednik.

/

Nikola Krstić  (1726-1801)

Pisac i istoričar po obrazovanju. Medju prvim Srbima koji su završili protestantski licej u Pozunu ( Bratislavi ). Jedan od prvih vidjenijih i obrazovanijih Srba onog vremena u Vojvodini. Veliki interes je pokazivao za astronomiju koju je učio od Kristijana Adolfa Pešeka. Pored astronomije veliko interesovanje je pokazivao za istoriju  starih Slovena , prvensveno južnih Slovena, zanimajući se za njihove običaje, duhovnost, verovanja i taj mistični segmet stare Srpske vere dok nisu pokršteni u pravoslavce. Napravio je veliki i hrabar iskorak u razvoju srpske istorioagrafije. U njegovim najpoznatijim delima prepliću se elementi hrišćanstva, grčke mitologije i staroslovenskog misticima.

Kao neko ko je na mala vrata ušao u svet Staroslovenskog misticima, okupio je oko sebe istomišljenike i krenuo je da istražuje praslovensku veru, kulturu, ali ne samo na antropološkom nivou, već i na dubljem ezoterisko-mističnom. Govorio je 5 jezika.

BEZ FOTOGRAFIJE

Ivan Ivanić Moler (1792—1845)

Freskopisac i zlatar iz Petrovaradina, radio uglavnom ikone po manjim crkvama na područiju pograničnog dela Rumunije, Bačke i Srema. Moler je bio stari sprski termin za freskopisce. Dakle, nije bio klasičan moler, zanatlija. Na Kipru je zavšrio školu/kurs izrade zlatnih predmeta, jako kratko boravio na Svetoj Gori a onda se vratio u Novi Sad . Bio je član grčkog tajnog društva „Heterija“ .

Simeon Sima Đorđević (1813—1878)

Ugledni novosadski trgovac i dobrotvor. U njegovo vreme živeo je na relaciji Pešta – Baja – Novi Sad i tada se prvi put sreo sa akupunkturom, bioenergijom i ezoterijskim krugovima koje su u Madjarsku ( tadašnju Austro-Ugarsku monarhiju ) došli iz Francuske, putem raznih učenja i mistika tog doba. Bio je poliglota i govorio je čak 5 jezika.

Miklaš Ester (1839—1921)

Znamo samo da je bio veliki madjarski plemić i da se zalagao za što bolji status Srba u Madjarskoj.Počasnu  titulu predsednika „Sovijet celebnika Serbske Vojvodine“ , dobio je jer je spasio par sprskih gimnazijalaca sigurne smrti streljanjem inače je bio veliki mecena i donator udruženja. Bio je predsednik ali se nije bavio lečenjem bioenergijom. Radio je na obrazovanju naših bioenergetičara koji su svoje znanje sticeli u Budimpešti i Beču.

Ilija Subotić (1872-1949)

Novinar, poliglota, diplomirani pravnik. Učestovovao kao ratni dopisnik u Rusko-Japanskom ratu ( 1904-1905). Tada se prvi put susreće sa filosofijom i religijom Istoka i biva opijen njome. Nezvanično jedan od prvi reiki terapeuta Kraljevini SHS-a i predratnoj Jugoslaviji. Bio je u Mandžuriji a onda nadahnut filosofijom istoka, potrebom za unutrašnjom spoznajom sebe, krenuo je kroz pustinju Gobi kao što su to radili i drugi Istočnjački mistici i mudraci . Nakon Gobija, glad za izučavanjem Istoka, rada sa energijama, odvela ga je na Tibet. Nakon Tibeta se vraća u Beograd.

Djordje Marković , ( 1918-1979 )

Diplomirao je Medicinu u Beču, specijalizaciju iz hirurgije u Minhenu i tamo se prvi put susreo sa parapsihološkim fenomenima, jedno kratko vreme radio u Novom Sadu, a onda se preselio u Beograd. Medju prvima lekarima službene medicine koji je uveo i lečenje akupunkturom i bioenergijom. Dva puta je bio na Tibetu.  Dva puta po godinu dana je bio u Kini gde je izučavao njihovu prirodnu medicinu i neke druge nauke (bioenergiju, akupunkturu, lekovito bilje, astrologiju ). Posle dolaska komunista 1945. bio je na Golom Otoku, a onda je bio u zatvoru skoro do pred kraj života kao „narodni neprijatelj“ jer nije lečio samo partizane već kao Hipokratov lekar , lečio sve ljude kojima je bila potrebna lekarska pomoć.

Sava Jerkov ( 1933-1999 )

Gospdin Jerkov nije završavao visoke škole kao njegovi prethodnici. Bio je jednostavan i produhovljen čovek. Izuzetno skroman u svakom trenutku spreman da pomogne bilo kome. Bioenergiju kod sebe je oktrio sa samo 9 godina kada mu je sestra umrla na rukama. Nakon  6 sati od čega je sat vremena držao ruke na njenoj srčanoj  i krunskoj čakri, sestra je otvorila oči. Da li je to bila katelepsija ili je gospodin Jerkov zaista imao tako neverovatne mogućnosti, ostaće tajna. Kod njega su najčešće odlazili psihički i mentalno oboleli bolesnici. Izlečio je jako puno dece  vodećih političara svog vremena i bavio se dobrotovornim radom tako da su mnogi novosadjski advokati, lekari, ekonomisti i arhitetke, završili svoje fakultete zahvaljujući njegovim donacijama.

Aleksandar  Popović ( 1955 –  2020 ) 

Rodjen u Beogradu. Nakon par godina se preselio sa porodicom u Pančevo pa u Novi Sad. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Jako malo se bavio pravnim naukama. Nakon Pravnog fakulteta upisuje Farmaciju , tu stiže do 4. godine i usled bolesti majke napušta fakultet. U želji da pomogne svojoj majci koja je bolovala od glioblastoma ( jedan od najtežih oblika karcinoma mozga ) , odlazi u Indiju pa u Kinu gde izučava priodne metode lečenja. Nakon 4 godine vraća se u Novi Sad , šaljući majci odredjene biljne tinkture. Nakon dolaska iz Kine počinje da ordinira privatno po celoj Srbiji i Crnoj Gori. Izlečenje njegove majke, donosi mu ogroman uspeh i popularnost. Od 2005. živi na Fruškoj Gori gde se posvetio izučavanju bioenergije, lekovitih trava i slikanju.

// M. Ninikov – U pripremi //

Ivan M. Dunavski ( 1979-       )

Predsednik „Udruženja bioenergetičara Vojvodine „.

Diplomirao je na Muzičkoj Akademiji. Takodje je diplomirao i na Visokoj zdravstvenoj školi ( Beograd) , smer za strukovnog fizioterapeuta .

Bioenergijom se počeo profesionalno baviti sa dvadeset godina i odmah imao zapažene uspehe. Kao i neki njegovi prethodnici bio je fasciniran Tibetom, Istokom ali takodje fasciniran i Orijentom ( Turska, Egipat, Arabija ). Paralelno sa Muzičkom Akademijom pohadja Orijentalni institut gde su predavači bili sa svih meridijana od Kine, Rusije, Egipta, Srbije, Hrvatske, Indije i to šarenilo nacija i religija, formira u njemu temelj za dalju ličnu duhovnu nadgradnju kao i u domenu lečenja bioenerijom. Tada prvi put dolazi u kontakt sa islamskim sufijskim učenjima i starim znanjem derviša. Čitajući Gurdjijeva , inspiraciju za svoj dalji radi i usavršavanje nalazi u tradiciji starih Slovena.

Na strukovnoj specijalizaciji u Pragu iz neuro-muskularne patofiziologije, uspešno završava i školu Staroslovenskog šamanizma nakon čega sa kolegama iz Poljske, Češke, Rusije, Slovačke i Hrvatske, formira svoj koncpet lečenja “ Dunavski“

 Svira klavir, govori : engleski, grčki, arapski i češki.

Jedan od aktivnih Vojvodjanskih predavača na seminarima u Češkoj, Hrvatskoj, Slovačkoj, Madjarskoj i Austriji. Uspešno se bavi radiesteizijom od 2003.godine. Kiropraktičar i reiki terapeuit 4. stepen

Isceljenje ljudske duše, večna inspiracija .